Извјештај о напретку 2009
Дана 14.10.2009. године Шеф Делегације Европске комисије у БиХ, амбасадор Димитрис Коуркоулас, уручио је предсједавајућем Cавјета министара БиХ, Николи Шпирићу

Дана 14.10.2009. године Шеф Делегације Европске комисије у БиХ, амбасадор Димитрис Коуркоулас, уручио је предсједавајућем Cавјета министара БиХ, Николи Шпирићу, Извјештај Европске комисије о напретку БиХ у 2009.години.
 
Поводом овог уручења у Делегацији европске комисије у БиХ одржана је пресс конференција на којој је укратко представљен Извјештај о напретку у 2009. години и Стратегија проширења.
 
Генерална оцјена Извјештаја о напретку у 2009. години је да је Босна и Херцеговина направила мало напретка током периода који је обухваћен извјештајем.
 
Из извјештаја издвајамо дио који се односи на јавне набавке.
 
Ограничен напредак је постигнут у области јавних набавки. Основна структура постојећег Закона о јавним набавкама је солидна али његово функционисање у свакодневној пракси треба бити побољшано. Поједностављени поступци за набавке мале вриједности значајно би повећали ефикасност система, као и објављивање обавјештења о набавци у електронском облику на wеb страници Агенције за јавне набавке (АЈН). Није било великог напретка у односу на законодавно усклађивање. Постојећи Закон о јавним набавкама написан је по узору на пријашње ЕC директиве и многе одредбе нових ЕC директива још увијек нису инкорпорисане. Правни оквир за борбу против корупције у јавној набавци и даље је нејасан. Нови закон о јавној набавци је припремљен, али је одбијен од стране Парламентарне скупштине БиХ. Уложени су одређени напори да се повећа публицитет дат обавјештењима.
 
Додјела концесија од стране надлежних органа регулисана је с укупно 14 закона о концесијама те пратећих закона и уредби са законском снагом на државној, ентитетским и кантоналним нивоима. Велика већина уговора о концесији и јавно-приватном партнерству додјељена је путем процедуре "самоиницијативних приједлога" без примјене отвореног, транспарентног и конкурентног процеса. Процедуре додјеле не задовољавају основне принципе acquis-а. Није успостављена формална сарадња између комисије за концесије на различитим нивоима власти. Административни трошкови оваквог система су високи и надлежности различитих институција имају тенденцију преклапања.
 
Домаћи преференцијални третман остаје на снази, осим за сектор електричне енергије. Према подзаконском акту усвојеном током 2009.године, тај преференцијални третман неће истећи до 2015. године.
 
Агенција за јавне набавке (АЈН) сада запошљава 19 људи, 4 више него у 2008. години, али 12 мање од 31 радног мјеста које се треба попунити до 2012. године.
 
Од маја 2009. године, Канцеларија за разматрање жалби (КРЖ) има пуни кворум од шест чланова и запошљава двије особе с пуним и три особе с одређеним радним временом. Нови државни службеници нису запошљавани. Попуњавање упражњених радних мјеста у КРЖ-у ометено је постојећим правилником о унутрашњој организацији. Ипак, КРЖ је ријешила 1515 жалби, што је укључивало све пристигле жалбе из 2008. године и заостале предмете од 2006. године, због наведеног недостатка кворума.
 
АЈН и КРЖ су успоставиле сарадњу са државама чланицама ЕУ, али потребни су даљњи напори како би се повећали административни капацитети обе институције. Одговарајућа имплементација процедура јавних набавки у цијелој земљи треба бити досљедно надгледана. Административни капацитет уговорних органа и њихова способност имплементације Закона о јавним набавкама треба бити осигурана и побољшана. Одредбе о јавно-приватном партнерству, као и концесијама услуга и радова требају бити измијењене и допуњене, те јединствене за цијелу земљу, како би се увеле конкурентне и транспарентне процедуре и праксе водећи рачуна о acquis-у и доброј међународној пракси.
 
У погледу изградње јединственог економског простора у области јавних набавки, фирме из других ентитета нису формално дискриминисане. Њихове шансе за добијање уговора се, међутим, смањују јер остали Закони (као што су они о порезу и социјалном осигурању) нису усклађени.
 
Механизми координације и административни капацитети главних учесника у систему јавне набавке требају даљње јачање, нарочито како би се смањила могућност за корупцију.
 
Све у свему, припреме Босне и Херцеговине у подручју јавних набавки се настављају, али и даље већа подршка за јачање система мора бити осигурана. Законодавство о јавним набавкама мора бити измијењено како би задовољило европске стандарде.