

Члан 92. став (3) тaчка д) Закона о јавним набавкама („Службени гласник БиХ“, бр. 39/14, 59/22 и 50/24) – у даљем тексту: Закон, прописује надлежност Агенције за јавне набавке БиХ (у даљем тексту: Агенција) за пружање техничке и савјетодавне помоћи уговорним органима и понудитељима у вези са примјеном и тумачењем одредби Закона и подзаконских аката.
Чланом 10б. Закона прописана су посебна изузећа у области електронских комуникација, према којима се Закон не примјењује на уговоре о јавној набавки чија је главна сврха омогућити уговорном орагну пружање или искориштавање јавне комуникационе мреже или пружање јавности једне или више електронских комуникационих услуга. Законодавац је примјену овог изузећа изричито везао за дефиниције и стандарде прописане посебним законом којим се уређује подручје електронских комуникација.
Циљ ове одредбе је усклађивање с правном стечевином ЕУ, али уз нужну претпоставку постојања релевантног домаћег материјалног прописа који прецизно дефинира наведене појмове и услуге.
Агенција наглашава да је за активацију изузећа из чланка 10б. Закона нужно да предмет набавке буде у директној повезаности с дефиницијама из посебног закона о електроничким комуникацијама. Будући да у Босни и Херцеговини материјални пропис који би на савремен начин и у складу с Директивама ЕУ дефинисао предметно подручје (посебан закон о електроничким комуникацијама) још увијек није усвојен, Агенција сматра да наведено изузеће није примјењиво у пракси до тренутка доношења и ступања на снагу споменутог закона.
Непостојање релевантног материјалног прописа онемогућава уговорним органима да на несумњив начин утврде испуњеност услова за изузеће, чиме би се свака примјена члана 10б. у тренутним околностима сматрала неутемељеном.
На крају, уговорни органи су дужна све набавке које би потенцијално потпале под овај члан проводити у складу са редовним поступцима прописаних Законом. Систем јавних набавки у БиХ је високо децентрализован, те уговорни органи сносе искључиву одговорност за правилну квалификацију предмета набавке.