Како уговорни орган може искључити понуђача?
(5) Уговорни орган може на период од 12 мјесеци искључити из учешћа у поступку набавке кандидата/понуђача који се нађе у било којој од сљедећих ситуација:а)...

(5) Уговорни орган може на период од 12 мјесеци искључити из учешћа у поступку набавке кандидата/понуђача који се нађе у било којој од сљедећих ситуација:
а) ако има доказ да је кандидат/понуђач склопио споразум с другим кандидатом/понуђачем с циљем нарушавања тржишне конкуренције;
Уговорни орган може искључити кандидата/понуђача уколико може доказати да је склопио споразум с другим кандидатом/понуђачем ради нарушавања тржишне конкуренције. Релевантан доказ у овом случају била би одговарајућа одлука надлежног органа, као што је одлука Конкуренцијског вијећа БиХ, одлука суда или другог надлежног органа.

б) ако уговорни орган може доказати одговарајућим доказним средствима да је понуђач крив за тешки професионални пропуст који доводи у питање његов интегритет;
Под тешким професионалним пропустом, у контексту јавне набавке, може се сматрати почињење кривичног дјела, прекршаја или другог дјела за које је привредни субјект кажњен од стране надлежног суда, а које је у вези с предметом набавке. Уговорни орган може користити овај разлог за искључење само уколико је привредни субјект раније учинио професионални пропуст при извршењу уговора који је везан за предмет набавке.

Уговорни орган не може искључити привредни субјект на основу тешког професионалног пропуста учињеног код другог уговорног органа. Дакле, искључење је могуће само на основу конкретног доказа у властитим поступцима јавне набавке.

ц) ако се утврде значајни недостаци током провођења претходног јавног уговора или претходног уговора са секторским уговорним органом, чија је посљедица била пријевремени раскид тог уговора, накнада штете или друга слична санкција;
Разлог за искључење могу бити и други пропусти које уговорни орган може доказати, нпр. доказ о пријевременом раскиду уговора због неиспуњавања обавеза у складу са Законом о облигационим односима, документ о реализованом средству осигурања, наплаћеној уговорној казни или друге посљедице које су резултат намјере или немара привредног субјекта.Ако је одлука о раскиду уговора оспорена и покренут спор који није окончан, уговорни орган то не може користити као основ за искључење.

д) ако је кандидат/понуђач лажно приказао чињенице при достављању података потребних за провјеру квалификационих и/или критерија за додјелу уговора, ако је прикрио такве информације или није у стању приложити попратне документе;
Уговорни орган може утврдити да је понуђач доставио нетачне податке, прикрио информације или није у могућности доставити доказе за које је изјавио да их посједује.

У том смислу значајан је став из Пресуде Европског суда правде у предмету Ц-387/14, према којем није нужно доказивати намјеру привредног субјекта. Довољно је да постоји одговорност за непажњу одређеног степена која је могла имати одлучујући утицај на одлуку о искључењу, избору или додјели уговора.

е) ако се сукоб интереса у смислу члана 52. Закона не може уклонити другим, мање драстичним мјерама.
У том случају уговорни орган може искључити кандидата/понуђача на период од 12 мјесеци.

(6) Рок од 12 мјесеци рачуна се од дана доношења одлуке надлежног органа из става (5).

(7) Кандидат/понуђач код којег постоје основе за искључење може доставити доказе о предузетим мјерама ради доказивања своје поузданости (тзв. „селф-цлеанинг“ мјере), без обзира на постојање основа за искључење.

Те мјере доказују се:

а) плаћањем накнаде штете или предузимањем мјера за њено плаћање;
б) активном сарадњом с надлежним органима;
ц) техничким, организационим и кадровским мјерама ради спрјечавања даљих неправилности.

Мјере могу обухватати реорганизацију особља, раскид веза с одговорним особама, увођење система надзора и интерне ревизије, те доношење правила о интерној одговорности.

(8) Уговорни орган оцјењује адекватност предузетих мјера, узимајући у обзир тежину и околности дјела, те је обавезан образложити разлоге прихватања или неприхватања мјера. Ако су мјере оцијењене примјереним, кандидат/понуђач се неће искључити из поступка.

(9) Кандидат/понуђач којем је правоснажном пресудом изречена забрана учешћа у поступцима јавне набавке нема право кориштења могућности из става (7) до истека рока забране у држави у којој је пресуда на снази.

Приликом прегледа и оцјене захтјева за учешће/понуда, уговорни орган провјерава испуњеност услова из чланова 45–52 Закона, у складу с тендерском документацијом, те у сваком конкретном случају доноси образложену одлуку о искључењу или неприхватању искључења.

Закон не прописује посебну форму одлуке о искључењу, али је уговорни орган дужан сачинити записник о прегледу и оцјени понуда из члана 65. Закона, у којем наводи разлоге одбијања понуда.

Уз обавјештење о резултату поступка, уговорни орган доставља одговарајућу одлуку из члана 70. Закона и записник о оцјени понуда. У вишефазним поступцима то може бити одлука о резултату претквалификације из члана 70. став (5) Закона. Све одлуке из члана 70. Закона садрже поуку о правном лијеку, те незадовољни кандидат/понуђач има право изјавити жалбу на одлуку о искључењу на начин и у роковима прописаним Законом.

Чланом 97. Закона дефинисана је активна легитимација на начин да:

„Жалбу може поднијети сваки привредни субјекат који има или је имао интерес за додјелу уговора о јавној набавци и који учини вјероватним да је у конкретном поступку јавне набавке била или му је могла бити проузрокована штета због незаконитог поступања уговорног органа, а које се у жалби наводи као повреда овог закона и подзаконских аката од стране уговорног органа у поступку јавне набавке. 

Такође, имајући у виду одредбу члана 45. став (5) тачка д) Закона, да би се искључио понуђач/кандидаткандидат/понуђач који је лажно приказао чињенице при достављању података потребних за провјеру квалификационих и/или критерија за додјелу уговора, ако је прикрио такве информације или није у стању приложити попратне документе, из наредног поступка јавне набавке није нужно доказивати намјеру привредног субјекта. Довољно је да постоји одговорност за непажњу одређеног степена која је могла имати одлучујући утицај на одлуку о искључењу, избору или додјели уговора, а о чему  одлуку доноси уговорни орган.