Прије свега је битно истаћи да поступак јавних набавки, опћенито има за резултат одабир једне, најповољније понуде, и сходно томе закључивање, односно потписивање једног уговора. Међутим, није недозвољено да један поступак јавних набавки има за резултат закључивање више уговора, али само под условом да је предмет поступка јасно подијељен у више лотова. Само у том случају поступак набавке може резултирати закључивањем више уговора. Употреба лотова подразумијева опће правило ''један лот – један уговор'', гдје закључивање одвојених уговора не мора бити неопходно ако један исти понуђач добије више лотова. 

Подјелом набавке на лотове обезбјеђује се максимална конкуренција и смањују се трошкови поступка јавне набавке. Поред тога, подјела набавке на лотове помаже понуђачима да на једноставнији начин и уз минималне трошкове припреме своју понуду.

Дакле, разлози доношења одлуке уговорног органа да подијели набавку на лотове могу бити различити, нпр: да омогуће (правичну) конкуренцију, да осигурају потребну различитост предмета набавке, да рационализирају поступак набавке, дисперзија ризика, и сл. 

Такође је битно истаћи да је Закон о јавним набавкама процедурални закон и да као и било који други закон или бар већина њих тешко може дефинисати све могуће ситуације, тако да нигдје није експлицитно забрањено да лотови не могу имати различите критеријуме за додјелу уговора. Међутим, у разматрању наведеног питања потребно се руководити чињеницом да се критеријум за додјелу уговора првенствено односи на поступак јавне набавке, који тек потом може бити подијељен на лотове. У случају подјеле на лотове, у обавјештењу о набавци се може одабрати или критеријум „најнижа цијена“ или критеријум „економски најповољнија понуда“, али за оба лота, а не комбинација оба критеријума. Поставља се питање који би се критеријум за додјелу уговора корИстио да поступак није подијељен на лотове.

Наиме, предмет једног поступка могу бити само сродни, хомогени предмети набавке, те сходно томе и критеријум за додјелу уговора мора бити јединствен. Исти принцип се односи и на нпр. примјену оквирног споразума иако ни то није експлицитно наведено у Закону. Наиме, примјена оквирног споразума између осталог зависи и од карактера предмета набавке што би значило да је у случају подјеле на лотове могуће одабрати оквирни споразум искључиво за све лотове, а не само за поједине. У противном то би значило да се не ради о истом, сродном предмету набавке. Такође, рок за пријем понуда, датум отварања понуда, могућност заједничке набавке, набавке у име других уговорних органа, примјена е-аукције, закључење оквирног споразума, критеријум за додјелу уговора, и сл. су подаци који су дефинисани на нивоу поступка и који су јединствени и за лотове у случају подјеле на лотове.

Наглашавамо да напријед наведено представља опште принципе и праксу у ЕУ те да су у складу с тим подаци у обавјештењу о набавци (као и у другим врстама обавјештења) у Босни и Херцеговини дефинисани у складу са обрасцима који се користе у ЕУ.

Оно што је дозвољено је да је у случају примјене критеријума „економски најповољнија понуда“ могуће користити различите подкритеријуме по лоту, али у сваком случају критеријум на нивоу поступка, а тиме и лота ипак остаје критеријум „економски најповољнија понуда“.

Наведимо примјер набавке услуга осигурања имовине и лица, гдје је један лот чини осигурање имовине, а други осигурање лица. Оба лота чине набавку услуга осигурања и треба да имају исти критеријум за додјелу уговора, с тим да подкритеријуми у оквиру критеријума „економски најповољнија понуда“ могу бити различити по лотовима, на начин како је примјерено врсти осигурања. Нпр. осигуране суме за осигуране случајеве за осигурање лица, као што је „смрт усљед несретног случаја“, „смрт усљед болести“, „инвалидитет“, не могу или не би требали бити осигурани случајеви у случају осигурања имовине. 

У случају да се уговорни орган опредијели за критеријум „најнижа цијена“, тада ће све остале услове утврдити у тендерској документацији, као што су нпр. висина осигураних сума за осигуране случајеве („смрт усљед несретног случаја“, „смрт усљед болести“, „инвалидитет“ и сл.), као и друге услове који су примјерени услузи осигурања лица. Исто тако и за други лот који се тиче осигурања имовине. Само на тако једнакој основи за све понуђаче, понуђачи нуде (само) цијену (по лоту) која је у овом случају основ за додјелу уговора за оба лота.