Чланом 10. Закона о јавним набавкама (у даљњем тексту: Закон) прописано је изузеће од примјене Закона у случају додјеле уговора о јавној набавци према међународним правилима, и то како слиједи:

„(1) Овај закон се не примјењује на уговоре о јавној набавци које уговорни орган додјељује или проводи у складу с поступцима набавке који се разликују од поступака прописаних овим законом, а који су прописани на један од сљедећих начина:
а) правним инструментом којим се успостављају међународне правне обавезе између Босне и Херцеговине и једне или више других држава или њихових дијелова, а који обухвата радове, робу или услуге намијењене заједничкој проведби или кориштењу пројекта од стране држава потписница;
б) у оквиру међународне организације.

(2) Овај закон се не примјењује на уговоре о јавној набавци које уговорни орган додјељује или проводи у складу с правилима о набавци које одређује међународна организација или међународна финансијска институција, уколико та организација или институција у цијелости финансира наведене уговоре о јавној набавци.

(3) У случају уговора о јавној набавци из става (2) овог члана које у износу већем од 50% суфинансира међународна организација или међународна финансијска институција, уговорне стране се споразумијевају о примјењивим поступцима набавке.“

Ставом (1) овог члана дефинирана су изузећа од примјене Закона код додјеле уговора који се разликују од поступака прописаних Законом, због постојања околности које упућују на примјену других процедура за додјелу уговора. Правни основ за провођење поступака по другим правилима може бити садржан у сљедећим ситуацијама.

Прва ситуација односи се на постојање правног инструмента којим се успостављају међународне правне обавезе између Босне и Херцеговине и једне и/или више других држава или њихових дијелова, а који се односи на набавку роба, услуга или радова намијењених заједничкој имплементацији или кориштењу пројекта од стране држава потписница. Примјери оваквих ситуација су изградња моста преко ријеке који повезује територије двије државе или изградња заједничког граничног пријелаза. У таквим случајевима правни инструмент (нпр. уговор, споразум или други правни акт) садржи прецизне одредбе о томе које ће се процедуре јавне набавке примјењивати. Током преговора о закључивању таквог правног инструмента, државе или њихови дијелови се споразумијевају о примјењивим правилима јавних набавки. Такође, могуће је да се уговорне стране сагласе о примјени тзв. „трећих“ правила јавних набавки, попут правила међународних организација или чак правила треће државе која није потписница правног инструмента. У оваквим случајевима, правни инструмент мора бити ратифициран од стране држава потписница, а уговорни орган као доказ за примјену изузећа може приложити број „Службеног гласника БиХ – Међународни уговори“ у којем је објављена ратификација тог правног инструмента.

Друга ситуација односи се на примјену правила у оквиру међународне организације. У том случају, самим приступањем пуноправном чланству у међународној организацији, Босна и Херцеговина прихвата сва правила прописана актима те организације, укључујући и правила о јавним набавкама. Наиме, већина међународних организација (Уједињене нације, агенције УН-а, Европска унија и др.) има властите процедуре набавки које су државе чланице дужне примјењивати. У таквим случајевима, уговорни орган се може обратити Министарству вањских послова Босне и Херцеговине ради прибављања потврде о пуноправном чланству Босне и Херцеговине у одређеној међународној организацији.

Ставом (2) члана 10. Закона уведено је додатно ограничење у погледу примјене изузећа, а односи се на уговоре о јавној набавци које уговорни орган додјељује или проводи у складу с правилима о набавци међународне организације или међународне финансијске институције. Наиме, поред постојања правног основа из става (1) овог члана, додатни услов за изузеће јесте да међународна организација или међународна финансијска институција у потпуности финансира предметне уговоре о јавној набавци. То у пракси значи да, уколико пројекат у 100% износу финансира, примјерице, Свјетска банка, Европска инвестицијска банка или Европска банка за обнову и развој, на поступке додјеле уговора о јавној набавци примјењују се правила набавки те међународне организације или финансијске институције.

Ставом (3) овог члана прописана је додатна ситуација, и то у случају када међународна организација или међународна финансијска институција суфинансира пројекат у износу већем од 50%. У таквим случајевима уговорне стране се споразумијевају о правилима набавке која ће се примјењивати. Уколико је учешће међународне организације или међународне финансијске институције у финансирању пројекта мање од 50%, примјењују се поступци прописани Законом о јавним набавкама.

Посебно се истиче да уговорни орган мора бити у могућности доказати постојање једног од разлога за примјену изузећа из члана 10. Закона, нарочито у случајевима суфинансирања од стране развојних агенција појединих држава, као и код пројеката које те агенције реализирају путем својих амбасада и дипломатских представништава у Босни и Херцеговини, кроз различите облике грантова или донација.

Међутим, наглашава се да је Агенција за јавне набавке Босне и Херцеговине савјетодавна институција надлежна за тумачење Закона о јавним набавкама и пратећих подзаконских аката, али да није надлежна за тумачење да ли конкретна набавка представља изузеће од примјене Закона, нити да ли и на који начин ће се таква набавка провести, с обзиром на то да Закон и подзаконски акти не прописују детаљно поступање у таквим случајевима.
Одредба члана 17. став (2) тачка ц) Закона прописује да план јавних набавки треба да садржи податак о врсти поступка.
Такође, став (5) наведеног члана Закона прописује је да уговорни орган објављује план набавки на порталу јавних набавки, и то најкасније у року од 30 дана од дана усвајања буџета, односно финансијског плана или другог документа којим се одобравају средства за набавке, у форми и на начин како је дефинисано у систему „е-Набавке“.
Дакле, уговори који су изузети од примјене Закона не уврштавају се у план јавних набавки уговорног органа, те сходно томе, уговорни орган нема обавезу ни објаве таквих уговора у плану набавки.
Напомиње се да члан 18. став (2) Закона прописује:

„У случају изузећа од примјене из члана 10. овог Закона или додјеле уговора о набавци услуга из Анекса ИИ, уговорни орган је дужан донијети одлуку која, уз законски основ за изузеће од примјене овог Закона, садржи основне елементе из става (1) тачке б), ц) и д) овог члана.“

Такође, члан 75. став (1) Закона прописује:

„Уговорни орган је обавезан достављати Агенцији извјештаје за отворени поступак, ограничени поступак, преговарачки поступак с објавом или без објаве обавјештења, конкурс за израду идејног рјешења, конкурентски дијалог, конкурентски захтјев за доставу понуда и директни споразум, као и у случају додјеле уговора из чланова 8. и 10. овог Закона, у облику, на начин и у роковима које подзаконским актом утврђује Агенција.“

С обзиром на то да је систем јавних набавки у Босни и Херцеговини високо децентрализиран, на крају се истиче да уговорни орган у поступку набавке има проактивну улогу, самостално проводи поступак и сноси пуну одговорност за законитост проведеног поступка, као и за донесене одлуке.