Члан 63. Закона о јавним набавама (у даљем тексту: Закон) прописује поступак отварања понуда како слиједи: „(1) Понуде се отварају на јавном отварању понуда, непосредно након истека рока за примање понуда. Понуде запримљене након истека рока одређеног за примање понуда враћају се неотворене понуђачима. (2) Понуде се отварају на сједници комисије за набаве на дан и у вријеме који су наведени у тендерској документацији. Сви понуђачи који су на вријеме доставили понуде или њихови овлаштени представници, као и све друге заинтересоване особе, имају право бити присутни поступку отварања понуда. Измјена крајњег рока за примање понуда утицаће на промјену датума отварања понуда. (3) Коверте отвара предсједник комисије за набаве на отвореној сједници или други члан комисије, без обзира на то јесу ли присутни састанку понуђачи или њихови овлаштени представници. (4) Приликом отварања понуда присутним понуђачима саопштава се: а) назив понуђача; б) укупна цијена наведена у понуди; ц) попуст наведен у понуди, који мора бити посебно исказан; ако попуст није посебно исказан, сматра се да није ни понуђен; д) поткритеријуми који се вреднују унутар критеријума економски најповољније понуде. (5) Резултати поступка јавног отварања понуда уносе се у записник, који обавезно садржи све елементе из става (4) овога члана. Облик записника подзаконским актом прописује Агенција. (6) Копија записника о отварању понуда доставља се свим понуђачима одмах или најкасније у року од три дана од дана отварања понуда.“
Надаље, члан 103. став (1) тачка б) Закона прописује да су повреде поступка приликом отварања понуда апсолутно битне повреде закона о којима Канцеларија за разматрање жалби води рачуна по службеној дужности и које могу довести до поништења поступка у потпуности или дјеломично.
У ситуацији када је једна понуда запримљена благовремено, али због пропуста уговорног органа није отворена на јавном отварању понуда (чак и ако је поступак већ прошао фазе оцјене понуда или е-аукције), не постоји Законом предвиђен начин на који би се таква ситуација могла накнадно санирати. Понуђач чија понуда није отворена заједно с понудама осталих понуђача доведен је у неравноправан положај, чиме су повријеђена основна начела Закона – посебно начела једнаког третмана, транспарентности и конкуренције.
Закон полази од претпоставке да све благовремено запримљене понуде морају бити отворене истовремено и под једнаким условима. Накнадно отварање појединачне понуде није допуштено јер би изазвало сумњу у интегритет поступка (на примјер, сумњу да је понуда измијењена након што су цијене осталих постале познате). Сходно наведеном, једини законит начин окончања поступка у којем је дошло до неотварања благовремено запримљене понуде јест његово поништење, те покретање новог поступка.
У циљу спрјечавања оваквих процесних грешака, члан 13. ставови (3) и (4) Закона прописују обавезу доношења интерног правилника: „(3) Сваки уговорни орган у Босни и Херцеговини доноси интерни правилник којим прописује и уређује организацију и учинковито извршење набавне функције унутар уговорног органа, као што су: начин кретање документације везане за јавне набаве, конкретна задужења службеника и административног особља који проводе јавне набаве или су у одређеној вези с њима, рокове за поступање, начин именовања и евентуалну ротацију чланова комисије за набавке и сва друга поменута питања. (4) Приликом доношења правилника из става (3) овог члана, уговорно орган води рачуна о врсти послова које обавља, организацији, величини, кадровским капацитетима, евентуалној децентрализацији и подручним јединицама и свим другим односним питањима.“
Систем јавних набавки у Босни и Херцеговини почива на начелу високе децентрализације и проактивне одговорности уговорних органа. Сваки уговорни орган дужан је осигурати такву унутрашњу организацију и проток документације који ће гарантовати да се све благовремено запримљене понуде идентификују и отворе сходно законској процедури. Пропусти у администрирању понуда који доведу до неотварања коверте на јавној сједници сматрају се неотклоњивом апсолутно битном повредом поступка. У таквим случајевима, уговорно орган је обавезно поништити поступак ради заштите интегритета поступка и осигурања једнаког третмана свих понуђача, јер се незаконито проведен поступак не може довршити без обзира на фазу у којој је грешка уочена.