Чланом 18. Закона о јавним набавкама дефинишу се одлуке о покретању поступка набавке, те у члану 18. став (2) дефинише се доношење одлуке за изузећа и то:

„(2) У случају изузећа од примјене из члана 10. овог закона или за додјелу уговора о набавци услуга из Анекса ИИ., уговорни орган дужан је донијети одлуку која, осим законске основе за изузеће од примјене овог закона, садржи основне елементе из става (1) тач. б), ц) и д) овог члана.“

Из напријед цитиране одредбе произилази да су уговорни органи обавезни донијети одлуку о изузећу само за члан 10. Закона, док за чл.10.а до 10.ф Закона нису обавезни. Ово је технички пропуст који се десио приликом доношења Закона о измјенама и допунама Закона о јавним набавкама из 2022. године, јер интенција законодавца је била да се у случају изузећа доноси одлука. Стога је препорука да уговорни органи доносе одлуку о изузећу и у случајевима примјене изузећа из члана 10.а до 10.ф. Закона.