Чланом 122. став (4) Закона о јавним набавкама дефинисано је да „У случају да се различитим прописима у Босни и Херцеговини уређују иста питања као овим законом, примјена овог закона имат ће предност у односу на остале прописе.„

Наведена одредба је у складу са општим принципима јавних набавки из члана 3. Закона о јавним набавкама, односно принципом једнаког третмана те да се у поступку јавне набавке према кандидатима/понуђачима понаша једнако и недискриминирајуће. Постављање захтјева у тендерској документацији, који се реферирају на материјалне прописе у Босни и Херцеговини који уређују иста питања као Закон о јавним набавкама, је дискриминаторно за понуђаче/кандидате који нису из Босне и Херцеговине, као и понуђаче из другог ентитета уколико материјални пропис који је на ентитеском нивоу поставља услове као што су лиценце, број запослених, и др. 

Како се одредбе Закона односе на поступак јавне набавке до закључења уговора, када се даје шанса свим заинтересираним понуђачима/кандидатима да равноправно судјелују у поступку набавке, уговорни орган има могућност да у тендерској документацији у осталим информацијама за закључење уговора предвиди примјену материјалног прописа, на начин да ће понуђачу који не испуњава услове из материјалног прописа дати примјерен рок у циљу да испуни и те услове, како би почела реализација уговора. Овакву праксу примјењују и међународне институције када проводе поступке набавке по њиховим процедурама.    

Из напријед наведених разлога, уговорни органи су, приликом сачињавања тендерске документације и провођења поступка јавне набавке, дужни поштовати одредбе члана 53. став (3) и 122. став (4) Закона.