Агенција за јавне набавке Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција за јавне набавке или Агенција или АЈН) је недавно објавила и указала на веома озбиљна коруптивна жаришта, с крупним посљедицама ефектуираним у незаконитом трошењу јавних средстава и рушењу система јавних набавки у Босни и Херцеговини (БИХ), која су, поред осталог, садржана у ситуацијама неоснованог изузимања субјеката од примјене Закона о јавним набавкама, те везану проблематичност у примјени одредбе става (3) у члану 5. Закона о јавним набавкама. С тим у вези је назначено да је обустављена, до даљњег, примјена ове одредбе у пракси и да су наложене активности у Агенцији везане за исто.
 
У том смислу, од појединих стручњака упитног кредибилитета, као и од субјеката, који су, из њима познатих разлога, врло заинтересовани за примјену одредбе става (3) у члану 5. Закона о јавним набавкама, тј. за добијање „одговарајућег мишљења“ Конкуренцијског вијећа БИХ и тиме каквог-таквог, „основа“ зашто не примјењују Закон о јавним набавкама, кренуло се са јавним пласирањем и замјеном теза да Агенција „суспендује примјену Закона о јавним набавкама“. Оваква замјена теза је била очекивана. 
 
Међутим, чињенице говоре супротно, те ћемо их изнијети у наставку.
 
Агенција не врши суспензију примјене Закона о јавним набавкама. СИГМА, као стручно тијело Европске комисије, је оцијенила одредбу члана 5. став (3) Закона о јавним набавкама спорном акцентирајући да оваква одредба не постоји у законодавству држава чланица Европске уније. На нивоу Европске уније о питањима које третира став (3) члана 5. Закона о јавним набавкама надлежност за одлучивање има Европска комисија. Ни Република Србија, а ни Република Црна Гора, које су у процесу интеграција у Европску унију у истом/сличном статусу као и Босна и Херцеговина, у својим законодавствима немају овакву одредбу, већ су прописали да о овим питањима прихватају надлежност за одлучивање Европске комисије.
 
Ранији Закон о јавним набавкама из 2004. године, у ставу (4) члана 3. је одређивао:
 
“У случају да неку од дјелатности дефинираних у ставу (3) овог члана осигурава и једно или више предузећа која нису обухваћена дефиницијом из става (1) тачка ц) овог члана, Вијеће за конкуренцију ће, на тражење директора Агенције за јавне набавке а по основу захтјева односног уговорног органа, оцијенити / изјавити да ли је тржиште за дату дјелатност (релевантно тржиште) конкурентно. У случају да је то релевантно тржиште проглашено конкурентним, директор Агенције за јавне набавке предложит ће измјену и допуну овог закона, којим се, у односу на конкретну дјелатност, од обавезе поштивања овог закона ослобађају сви дефинирани уговорни органи.”
 
Важећи Закон о јавним набавкама, у ставу (3) члана 5. одређује:
 
„У случају да неку од дјелатности дефинираних у овом члану обавља више привредних друштава која нису обухваћена ст. (1) и (2) овог члана, Конкуренцијско вијеће Босне и Херцеговине, на захтјев Агенције, а по захтјеву односног уговорног органа, оцијенит ће да ли је релевантно тржиште за дату дјелатност отворено за конкуренцију. У случају да је одлуком Конкуренцијског вијећа Босне и Херцеговине то релевантно тржиште проглашено отвореним за конкуренцију, привредно друштво које обавља конкретну дјелатност није обавезно примјењивати овај закон за обављање те дјелатности.” 
 
Ранији Закон о јавним набавкама и важећи Закон о јавним набавкама, а што се може уочити и простом компарацијом, у погледу нормирања предметног питања се значајно разликују.
 
Ранији Закон о јавним набавкама је предвиђао изузимање путем измјене и допуне Закона, а важећи Закон о јавним набавкама не предвиђа такав начин изузимања.
 
Није познато на који начин и из којих разлога је одредба става (3) члана 5. Закона о јавним набавкама нашла своје мјесто у Нацрту важећег Закона о јавним набавкама, који је достављен у процедуру из Агенције у 2012., односно 2013. години, те није познато из којих разлога није формулисана у складу са директивама Европске уније о јавним набавкама или барем на исти начин као у ранијем Закону о јавним набавкама.
 
У члану 5. став (3) Закона о јавним набавкама се наводи ОДЛУКА Конкуренцијског вијећа БИХ, а не МИШЉЕЊЕ. Из тога неминовно проистиче да се процес из овог става наведеног члана Закона о јавним набавкама мора окончати ОДЛУКОМ Конкуренцијског вијећа БИХ у складу са прописима о опћем управном поступку у БИХ, а не мишљењем. Свако друго тумачење је неправилно и незаконито. Институт ОДЛУКЕ који се наводи у члану 5. став (3) Закона о јавним набавкама није прописан без разлога, јер обзиром на посљедицу такве ОДЛУКЕ мора постојати и прописан механизам правне заштите, који евидентно изостаје у случају „мишљења“.
 
У претходном периоду било је таквог кориштења мишљења Конкуренцијског вијећа БИХ, датих шодно члану 5. став (3) Закона о јавним набавкама, која су производила негативне посљедице у систему јавних набавки. Нпр. један уговорни орган искористио је такво мишљење, те се цијелу једну годину (јули 2022-јули 2023) незаконито изузео од примјене Закона о јавним набавкама и потрошио чак 25 милиона КМ у том периоду.
 
Агенција је, у међувремену, за потребе даље примјене става (3) у члану 5. Закона о јавним набавкама, само обавила стручне консултације са СИГМА, те шодно тим консултацијама провела процес тумачења става (3) члана 5. Закона о јавним набавкама, како би даља примјена ове одредбе била у складу са европским стандардима, те у циљу спрјечавања злоупотреба, као и очувања законитости.
 
У том контексту је 22.08.2025. године Агенција, а након стручних консултација са СИГМА, те шодно тим консултацијама проведеног процеса тумачења става (3) члана 5. Закона о јавним набавкама, према Конкуренцијском вијећу БИХ на поступање према члану 5. став (3) Закона о јавним набавкама прослиједила акт једног субјекта, поднесен путем његовог пуномоћника. У свом акту Агенција је јасно упозорила на коруптивне ризике примјене ове одредбе.
 
Шодно изложеном видљиво је да Агенција не врши суспензију примјене Закона о јавним набавкама, већ је само требало вријеме да се за потребе даље примјене става (3) у члану 5. Закона о јавним набавкама, обаве стручне консултације са СИГМА, те шодно тим консултацијама проведе процес тумачења става (3) члана 5. Закона о јавним набавкама, како би примјена ове одредбе била у складу са европским стандардима, те у циљу спрјечавања злоупотреба, као и очувања законитости.
 
Користимо прилику да и овим путем позовемо Конкуренцијско вијеће БИХ да заједно покренемо иницијативу надлежним органима да се из важећег Закона о јавним набавкама, по хитном поступку, брише став (3) из члана 5. Закона о јавним набавкама, а како би се спријечили даљи потенцијални случајеви корупције до којих доводи примјена наведене одредбе.
 
Користимо прилику да и овим путем позовемо Конкуренцијско вијеће БИХ да, са аспекта своје надлежности, размотри правилност, законитост и властиту одговорност, у случају да одлучи да процес по предметном акту прослијеђеном 22.08.2025. године и даљим евентуалним актима шодно члану 5. став (3) Закона о јавним набавкама, оконча/окончава мишљењем, а не одлуком у складу са прописима о опћем управном поступку у БИХ.
 
С поштовањем,
Агенција за јавне набавке Босне и Херцеговине