Да ли се, у складу са Закона о јавним набавкама, сматра постојањем сукоба интереса уколико у поступку јавне набавке учествује понуђач који је претходно био укључен у припрему поступка јавне набавке, односно имао приступ информацијама које нису биле доступне другим учесницима у поступку, а које могу представљати основ за нарушавање једнаког третмана или нарушавање тржишне конкуренције?

Сукоб интереса је дефиниран чланом 52. Закона о јавним набавкама  како слиједи:

(1) Уговорни орган предузима одговарајуће мјере како би ефикасно спречио, препознао и уклонио сукобе интереса у вези с поступком јавне набавке, а ради избјегавања нарушавања тржишне конкуренције и осигурања једнаког поступања према свим привредним субјектима.

Сукоб интереса укључује сукоб између јавне дужности и приватног интереса јавног службеника у склопу којег интерес који јавни службеник има као приватни грађанин може некоректно утицати на извршавање његових службених дужности и одговорности.

Запослени у јавним набавкама су одговорни да дјелују поштено и непристрасно и да буду свјесни да активности у вези с јавним набавкама представљају „служење јавном интересу“ и да стога треба да уживају повјерење јавности. Прихватање етичког приступа је важно зато што су концепти интегритета, поштења и одговорности кључна очекивања у јавним набавкама.
 
Уговорни орган је у поступку јавне набавке дужан предузети неопходне мјере којим ће отклонити постојање сукоба интереса.

(2) Сукоб интереса између уговорног органа и привредног субјекта обухвата ситуације када представници уговорног органа, који су укључени у провођење поступка јавне набавке или могу утицати на резултат тог поступка, имају, директно или индиректно, финансијски, привредни или било који други лични интерес који би се могао сматрати штетним за њихову непристраност и независност у оквиру поступка, а нарочито:

а) ако представник уговорног органа истовремено обавља управљачке послове у привредном субјекту;
б) ако је представник уговорног органа власник пословног учешћа, дионица односно других права на основу којих учествује у управљању, односно у капиталу тога привредног субјекта са више од 0,5 %.

Уговорни орган не смије закључивати уговоре о јавној набавци с привредним субјектом  ако представник уговорног органа истовремено обавља управљачке послове у привредном субјекту или ако је представник уговорног органа власник пословног учешћа, дионица односно других права на основу којих учествује у управљању, односно у капиталу тога привредног субјекта са више од 0,5 %.

(3) Представником уговорног органа у смислу овога члана сматра се:

а) руководилац, те члан управног, управљачког и надзорног органа уговорног органа;
б) члан комисије за јавну набавку;
ц) друго лице која је укључено у провођење или које може утицати на одлучивање уговорног органа у поступку јавне набавке.

4) Одредба става (1) овог члана на одговарајући начин примјењује се на сроднике по крви у правој линији или у побочној линији до трећег ступња, сроднике по тазбини до другог ступња, брачног или ванбрачног друга, без обзира на то да ли је брак престао, те усвојитеље и усвојенике (у даљем тексту: повезане особе) представника уговорног органа из става (3) овог члана.

(5) Пренос учешћа у власништву на другу особу или посебни орган (повјереника-пуномоћника) који ће као повјереник у остваривању чланских права и учешћа у друштву дјеловати у своје име, а за рачун дужносника у складу са посебним прописима о спречавању сукоба интереса, не утиче на сукоб интереса у смислу ст. од (1) до (4) овог члана.

Ставови (3), (4) и (5) члана 52. Закона децидно наводе на која лица се сукоб интереса односи. Закон упућује на друге позитивне прописе који регулирају ову материју. Такође, нужно је стварање организацијске културе која неће толерисати сукоб интереса- потребно је осигурати примјерене политике, поступке и примјену правила у радном окружењу, чиме би се увео ефикасан надзор и рјешавање ситуација у којима долази до сукоба интереса. У том контексту, уговорни органи могу интерним актом ријешити питања која се тичу сукоба интереса. Такав интерни акт треба:

-идентификовати ризична подручја у којима постоји могућност за сукоб интереса,
-осигурати јасан и реалан опис оних околности и односа који доводе до ситуација у којима се појављује сукоб интереса,
-успоставити поступање за идентификацију, превладавање и рјешавање ситуација у којима се појављује сукоб интереса,
-успоставити јасна правила о томе шта се очекује од запослених у случајевима сукоба интереса. 

У настојањима за етичким понашањем и поштеним пословањем, запослени:

-ће третирати привредне субјекте на једнак начин,
-неће тражити нити примати „личну корист“,
-ће чувати повјерљивост осјетљивих информација,
-ће манифестирати највише стандарде професионалности,
-ће пословати са привредним субјектима на поштен и непристрасан начин, који неће дозвољавати сукоб интереса,
-ће давати свим привредним субјектима и понуђачима исте информације и једнаке могућности.

(6) Представник уговорног органа потписује изјаву о постојању или непостојању сукоба интереса, те је дужан ажурирати је, без одгађања, ако наступе промјене. 

Уговорни орган интерним актом регулише питање давања изјаве о сукобу интереса у којем ће дефинисати обавезу давања изјаве за сва лица обухваћена овом одредбом, форму изјаве, као и начин и рокове пријаве промјене чињеница за наведена лица.
 
Запослени се не требају упуштати ни у какав приватни посао или професионалну активност која би се сматрала или би могла да се сматра конфликтом између личног интереса и интереса организације.

(7) Уговорни орган, на основу изјава својих представника:

а) на својим интернет страницама објављује попис привредних субјеката с којима је представник уговорног органа, или с њим повезана лица, у сукобу интереса или обавјештава да такви субјекти не постоје, те исти ажурирају без одгађања ако наступе промјене;
б) у тендерској документацији о набавци за поједини поступак јавне набавке наводи попис привредних субјеката с којима је представник уговорног органа у сукобу интереса или наводи да такви субјекти не постоје.

Дакле, сваки уговорни орган ће на основу интерног акта и датих изјава о сукобу интереса сачинити списак привредних субјеката (уколико постоје) који не могу учествовати у поступцима јавних набавки обзиром да је представник уговорног органа у сукобу интереса.

(8) Ако уговорни орган нема властите интернет странице, попис објављује на интернет страници оснивача.

(9) Представник уговорног органа из става (3) тач. б) и ц) овог члана обавезан је одмах по сазнању о постојању сукоба интереса изузети се из поступка јавне набавке и о томе обавјестити руководиоца  уговорног органа.

На горе описани начин је утврђен концепт сукоба интереса у јавним набавкама.

Даље, Директива Европске уније о 2014/24/ЕУ Еуропског Парламента и Вијећа од 26.фебруара 2014.године у члану 24. наводи: 

Држава чланица осигурава да јавни наручитељи предузму прикладне мјере да ефикасно спријече, препознају и уклоне сукобе интереса који произлазе из проведбе поступка набавке како би се избјегло било какво нарушавање тржишне конкуренције те се осигурало једнако поступање према свим привредним субјектима.

Концепт сукоба интереса обухвата барем оне ситуације када чланови особља јавног наручитеља или пружатељ услуга службе набавке који дјелује у име јавног наручитеља који су укључени у провођење поступка набавке или могу утјецати на исход тог поступка имају, директно или индиректно, финансијски, привредни или било који други лични интерес који би се могао сматрати штетним за њихову непристраност и неовисност у оквиру поступка набавке.

У предмету Европског суда правде, Спојене пресуде Суда ЕУ Ц-21/03 и Ц-34/03, Fabricom Sa versus Belgian State (https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A62003CJ0021&qid=1752056544713)  расправљано је о претходном учествовању стручњака који су касније учествовали као понуђачи при чему је Суд донио закључак: лице која је учествовало у одређеним припремним радовима у предметном поступку јавне набавке може бити у предности при формулирању касније понуде на основу информација које се тичу истог поступка и да таква ситуација може угрозити тржишнo такмичење у контексту једнаког третмана и једнаких прилика за  све понуђаче. Међутим, пресудом је утврђено да је забрањено аутоматско искључење таквог привредног субјекта из поступка јавне набавке због чињенице да је учествовао у изради документације за надметање при чему уговорни орган мора предузети све да осигура да искуство стечено прије почетка поступка јавне набавке не доводи тог привредног субјекта у положај предности у односу на остале привредне субјекте. Другим ријечима, уговорни орган мора свим понуђачима осигурати исти третман и само у случају ако утврди да је одређени понуђач због ранијег учествовања стекао предност, понуда таквог понуђачима ће бити одбијена.

У другом  предмету Европског суда EU T-415/10 Nexans France v Joint undertaking Fusion for energy, Суд наводи да је сукоб интереса ситуација објективне природе и да није релевантно да ли је лице на коју се сукоб интереса односи поступало у доброј вјери. Надаље суд истиче да  искључење оправдано када постоји стварни ризик нарушавања конкуренције .Искључење је нужно само онда када није могуће предузети никакве друге мјере да би се избјегло нарушавање принципа  једнаког третмана и транспарентности (ht