Сукоб интереса је дефинисан чланом 52. Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: Закон) како слиједи:

(1) Уговорни орган предузима одговарајуће мјере како би ефикасно спречио, препознао и уклонио сукобе интереса у вези с поступком јавне набавке, а ради избјегавања нарушавања тржишног такмичења и осигурања једнаког поступања према свим привредним субјектима.

Сукоб интереса укључује сукоб између јавне дужности и приватног интереса јавног службеника у склопу којег интерес који јавни службеник има као приватни грађанин може некоректно утицати на извршавање његових службених дужности и одговорности.

Запослени у јавним набавкама су одговорни да дјелују поштено и непристрасно и да буду свјесни да активности у вези с јавним набавкама представљају „служење јавном интересу“ и да стога треба да уживају повјерење јавности. Прихватање етичког приступа је важно зато што су концепти интегритета, поштења и одговорности кључна очекивања у јавним набавкама. 

Уговорни орган је у поступку јавне набавке дужан предузети неопходне мјере којим ће отклонити постојање сукоба интереса.

(2) Сукоб интереса између уговорног органа и привредног субјекта обухвата ситуације када представници уговорног органа, који су укључени у провођење поступка јавне набавке или могу утицати на резултат тог поступка, имају, директно или индиректно, финансијски, привредни или било који други лични интерес који би се могао сматрати штетним за њихову непристраност и независност у оквиру поступка, а нарочито:

а) ако представник уговорног органа истовремено обавља управљачке послове у привредном субјекту;
б) ако је представник уговорног органа власник пословног учешћа, дионица односно других права на основу којих учествује у управљању, односно у капиталу тога привредног субјекта са више од 0,5 %.

Уговорни орган не смије закључивати уговоре о јавној набавци с привредним субјектом  ако представник уговорног органа истовремено обавља управљачке послове у привредном субјекту или ако је представник уговорног органа власник пословног учешћа, дионица односно других права на основу којих учествује у управљању, односно у капиталу тога привредног субјекта са више од 0,5 %.

(3) Представником уговорног органа у смислу овога члана сматра се:

а) руководилац, те члан управног, управљачког и надзорног органа уговорног органа;
б) члан комисије за јавну набавку;
ц) друга особа која је укључена у провођење или која може утицати на одлучивање уговорног органа у поступку јавне набавке.

4) Одредба става (1) овог члана на одговарајући начин примјењује се на сроднике по крви у правој линији или у побочној линији до трећег степена, сроднике по тазбини до другог степена, брачног или ванбрачног друга, без обзира на то да ли је брак престао, те усвојитеље и усвојенике (у даљем тексту: повезане особе) представника уговорног органа из става (3) овог члана.

(5) Пренос учешћа у власништву на другу особу или посебни орган (повјереника-пуномоћника) који ће као повјереник у остваривању чланских права и учешћа у друштву дјеловати у своје име, а за рачун дужносника у складу са посебним прописима о спречавању сукоба интереса, не утиче на сукоб интереса у смислу ст. од (1) до (4) овог члана.

Ставови (3), (4) и (5) члана 52. Закона децидно наводе на које особе се сукоб интереса односи. Закон упућује на друге позитивне прописе који регулишу ову материју. Такође, неопходно је стварање организацијске културе која неће толерисати сукоб интереса- потребно је осигурати примјерене политике, поступке и примјену правила у радном окружењу, чиме би се увео ефикасан надзор и рјешавање ситуација у којима долази до сукоба интереса. У том контексту, уговорни органи могу интерним актом ријешити питања која се тичу сукоба интереса. Такав интерни акт треба:

-идентификовати ризична подручја у којима постоји могућност за сукоб интереса,
-осигурати јасан и реалан опис оних околности и односа који доводе до ситуација у којима се појављује сукоб интереса,
-успоставити поступање за идентификацију, превладавање и рјешавање ситуација у којима се појављује сукоб интереса,
-успоставити јасна правила о томе шта се очекује од запослених у случајевима сукоба интереса. 

У настојањима за етичким понашањем и поштеним пословањем, запослени:

-ће третирати привредне субјекте на једнак начин,
-неће тражити нити примати „личну корист“,
-ће чувати повјерљивост осјтљивих информација,
-ће манифестовати највише стандарде професионалности,
-ће пословати са привредним субјектима на поштен и непристрасан начин, који неће дозвољавати сукоб интереса,
-ће давати свим привредним субјектима и понуђачима исте информације и једнаке могућности.

(6) Представник уговорног органа потписује изјаву о постојању или непостојању сукоба интереса, те је дужана ажурирати је, без одгађања, ако наступе промјене. 
Уговорни орган интерним актом регулише питање давања изјаве о сукобу интереса у којем ће дефинисати обавезу давања изјаве за сва лица обухваћена овом одредбом, форму изјаве, као и начин и рокове пријаве промјене чињеница за наведена лица. 

Запослени се требају упуштати ни у какав приватни посао или професионалну активност која би се сматрала или би могла да се сматра конфликтом између личног интереса и интереса организације.

(7) Уговорни орган, на основу изјава својих представника:

а) на својим интернет страницама објављује попис привредних субјеката с којима је представник уговорног органа, или с њим повезане особе, у сукобу интереса или обавјештава да такви субјекти не постоје, те исти ажурирају без одгађања ако наступе промјене;

б) у тендерској документацији о набавци за поједини поступак јавне набавке наводи попис привредних субјеката с којима је представник уговорног органа у сукобу интереса или наводи да такви субјекти не постоје.

Дакле, сваки уговорни орган ће на основу интерног акта и датих изјава о сукобу интереса сачинити списак привредних субјеката ( уколико постоје) који не могу учествовати у поступцима јавних набавки обзиром да је представник уговорног органа у сукобу интереса.

(8) Ако уговорни орган нема властите интернет странице, попис објављује на интернет страници оснивача.

(9) Представник уговорног органа из става (3) тач. б) и ц) овог члана обавезан је одмах по сазнању о постојању сукоба интереса изузети се из поступка јавне набавке и о томе обавјестити руководиоца  уговорног органа.

У складу са наведеним, Агенција за јавне набавке БИХ (у даљем тексту: Агенција) није надлежна утврђивати да ли је нетко у сукобу интереса или не, већ вам сугеришемо да процијените евентуално постојање сукоба интереса у датим околностима, а такођер сугеришемо да консултирате друге прописе којима се одређују надлежности и одговорности вашег уговорног орана, а за чије тумачење Агенција није надлежна.

Наиме, уговорни орган подузима одговарајуће мјере како би ефикасно спријечио, препознао и уклонио сукобе интереса у вези с поступком јавне набавке, а ради избјегавања нарушавања тржишног натјецања и осигурања једнаког поступања према свим привредним субјектима. 

Напомињемо, уговорни орган интерним актом регулише питање давања изјаве о сукобу интереса у којем ће дефинисати обавезу давања изјаве за сва лица обухваћена овом одредбом, форму изјаве, као и начин и рокове пријаве промјене чињеница за наведена лица. Запослени се не требају упуштати ни у какав приватни посао или професионалну активност која би се сматрала или би могла да се сматра конфликтом између личног интереса и интереса организације.

Уговорни орган ће својим интерним актом прецизирати начин и форму спречавања сукоба интереса за сва лица која су обухваћена ставом (3) члана 52. Закона.