Члан 24. став (1) тачка а) Закона о јавним набавкама («Службени гласник БиХ» бр. 39/14, 59/22 и 50/24) дефинише посебне услове за примјену преговарачког поступка без објаве обавјештења о набавци у случају уговора о јавној набавци радова за додатне радове који нису укључени у првобитно разматрани пројекат или у првобитно закључени уговор, али који усљед непредвиђених околности, постану неопходни за извршење или извођење у њима описаних радова, и када се такви додатни радови не могу, технички или економски, одвојити од основног уговора без већих непогодности за уговорни орган. Такав уговор може се закључити с добављачем којем је додијељен основни уговор, а укупна вриједност уговора додијељених за додатне радове не може прећи 20% од вриједности основног уговора.
Опште правило у јавним набавкама је да се уговор не може проширити, обновити или продужити, како у вези са количином, тако и у односу на период испоруке, у односу на оно што је одређено у тендерској документацији и у закљученом уговору. Као најважније правило, за било какве нове испоруке подразумијева се закључење новог уговора након што се проведе одговарајући поступак.
У изузетним случајевима уговорни орган може имати потребу да набави додатне радове у уској вези са важећим (главним) уговором, када такви додатни радови, усљед непредвиђених околности, постану неопходни за извршење радова који су обухваћени главним уговором. Само у случају када се такви непредвиђени додатни радови не могу технички или економски одвојити од главног уговора без већих непогодности за уговорни орган, дозвољено је да се закључе посебни уговори за додатно извођење радова кориштењем преговарачког поступка без објављивања обавјештења о набавци, под условом да се посебни уговори закључе са истим извођачем радова који извршава и главни уговор. Међутим, укупна вриједност уговора додијељених за такве додатне радове не смије прећи 20% од вриједности главног уговора.
Дакле, да би се у таквим случајевима примијенио преговарачки поступак без објаве обавјештења о набавци потребно је кумулативно задовољити слиједеће услове:
Имајући у виду наведено, само уколико су напријед наведени услови кумулативно испуњени, уговорни орган може поступити у складу са чланом 24. став (1) тачка б) Закона. У противном, уговорни орган је за набавку потребних додатних радова обавезан провести други одговарајући поступак, у складу са испуњеношћу Законом постављених услова.
Закон о јавним набавкама, заједно са подзаконским актима који уређују област јавних набавки, је системски закон који треба да уреди ефикасан и транспарентан систем трошења јавних средстава, али у оквиру постојећег правног система, а не издвојено од других закона и прописа који уређују одређену област.
Након што уговорни орган проведе поступак јавне набавке, изабере најповољнијег понуђача те додијели уговор, престаје примјена Закона о јавним набавкама у смислу да Закон обухвата период од покретања поступка јавне набавке до момента закључења уговора. Након тога се примјењују одредбе Закона о облигационим односима, уз обавезно уважавање члана 72. Закона. Према томе, уопштено говорећи, даља "судбина" уговора тиче се искључиво уговорних страна.
Међутим, чланом 72. став (5) Закона прописано је да приликом додјеле уговора о набавци, цијена наведена у најуспјешнијој понуди, као и услови утврђени у тендерској документацији не могу се мијењати. Изузетно, ако се у тендерској документацији предвиђа одредба о промјењивости цијена с објективно утврђеним правилима о промјењивости цијене, таква одредба уноси се у уговор о јавној набавци. Дакле, уговор се закључује на основу поступка јавне набавке који је проведен у складу са Законом и не смије бити измијењен.
Сходно томе, уговор о јавној набавци не смије се закључити тако што ће бити укључене друге цијене, услови и разлози у односу на оне које су наведене у најуспјешнијој понуди и тендерској документацији. Ово је посљедица укупног аранжмана система јавних набавки који се заснива на слободној и правичној конкуренцији. Међутим, уколико је на основу фиксних, објективних правила у тендерској документацији дозвољена одредба о измјени цијене, која је доступна једнако свим понуђачима, та одредба се може укључити у уговор као основ за измјену цијене. У противном никакве друге измјене нису могуће.
Дакле, само оно што је предвиђено тендерском документацијом, и сходно томе понуђено у понуди најповољнијег понуђача може бити реализовано на основу уговора. Битно је истаћи да било какве измјене или анекси уговора закљученог на основу проведеног поступка јавне набавке, које одступају од услова утврђених у тендерској документацији и који одступају од понуде која је оцјењена као најбоља, нису у складу са Законом. За сваку нову набавку закључује се нови уговор у складу са проведеним одговарајућим поступком.
С тим у вези напомињемо да је чланом 2. став (1) тачка ц) Закона прописано да је привредни субјект правно или физичко лице, или група таквих лица, који на тржишту нуде робе, услуге и/или радове, а регистровани су за обављање предметне дјелатности, те могу учествовати у поступку јавне набавке, као:
Наиме, чл. 45.-51. Закона односе се на "селекционе критерије" који успостављају минималне захтјеве за квалификацију кандидата/понуђача. Уговорни орган успоставља селекционе критерије у тендерској документацији, те оцјењује и верифицира током евалуације примљених захтјева или понуда да ли кандидати/понуђачи испуњавају те селекционе критерије који се узимају као минимални квалификацијски захтјеви постављени у тендерској документацији.
Ступањем на мјесто изабраног понуђача (сада уговарача) било којег другог добављача поставља се питање да ли би тај добављач у проведеном поступку јавне набавке такођер задовољио критерије за квалификацију, као и наравно остале услове из тендерске документације (техничка спецификација), те да ли би у конкретном поступку јавне набавке понудио најповољнију понуду са аспекта критерија за додјелу уговора? На наведена питања није могуће дати одговор, јер је поступак већ окончан и уговор додијељен.
Сходно напријед наведеном, само у случају да је добављач који би преузео предметни уговор правни сљедник уговарача, у складу са одговарајућим материјалним прописом или актом, уговор може наставити реализацију по том основу. Наиме, једино у том случају остали учесници проведеног поступка не би били доведени неравноправан положај, те основни принципи јавних набавки не би били угрожени.
Дакле, уговор/оквирни споразум се не може уступити или пренијети на другог добављача осим у случају уколико је напријед наведени услов у погледу правног сљедника испуњен. Само у том случају је могуће да други добављач преузме уговор досадашњег добављача који је био изабрани понуђач у проведеном поступку јавне набавке.
Сходно наведеном, уговорни орган може провести предметни поступак (напомињемо, уколико су исуњени услови из члана 24. став (1) тачка а) Закона) са измијењеном структуром у групи понуђача из основног уговора, будући да се ради о правном сљеднику, те у пољу „одабрани понуђач“ унијети измијењене податке за групу понуђача.
У складу са наведеним, желимо додатно појаснити правила која се односе на креирање преговарачког поступка без објаве обавјештења, када је основ за примјену члан 24. став (1) тачка а) Закона о јавним набавкама:
Приликом креирања Информације, систем технички омогућава уговорном органу да унесе све податке како жели. Међутим, ако нису испуњени сви горе наведени услови, одмах по објави информације систем аутоматски шаље е-маил нашем мониторинг тиму Агенције за јавне набавке БИХ.
То се дешава већ у фази покретања поступка кроз систем, дакле код слања Информације којом се покреће преговарачки поступак без објаве обавјештења о набавци.
Након што се поступак проведе кроз