Имајући у виду да је Агенција за јавне набавке БиХ (у даљем тексту: „Агенција“) дошла до сазнања  да постоји тенденција појединих уговорних органа да издавање потврде о уредно извршеним уговорима, дефинисане у члану 48. став (2) и (3) Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: „Закон“), условљавају уплатом таксе у одређеном новчаном износу, то Агенција у даљем тексту износи начелно мишљење о истом.

Наиме, чланом 48. став (2) Закона прописано је да ако уговорни орган захтијева доказ о уредно извршеним уговорима, тај доказ се подноси у форми списка извршених уговора уз потврду о њиховој реализацији коју даје друга уговорна страна, а у случају да се таква потврда из објективних разлога не може добити од уговорне стране која није уговорни орган, важи изјава привредног субјекта о уредно извршеним уговорима, уз предочавање доказа о учињеним покушајима да се такве потврде обезбиједе, док је ставом (3) истог члана дефинисано шта предметна потврда мора да садржи (назив и сједиште уговорних страна или привредних субјеката, предмет уговора, вриједност уговора, вријеме и мјесто извршења уговора и наводи о уредно извршеним уговорима).

Колико је уочљиво, нормама из члана 48. Закона није прописана било каква такса за издавање потврде о уредно извршеним уговорима, нити је видљиво да наведени члан Закона пружа основ уговорним органима за дефинисање и наплату било какве таксе за издавање дате потврде.

Даље, чланом 3. Закона одређени су општи принципи система јавних набавки на начин да је уговорни орган дужан да поступа транспарентно, да се у поступку јавне набавке према кандидатима/понуђачима понаша једнако и недискриминирајуће, уз осигурање правичне и активне конкуренције, с циљем најефикаснијег кориштења јавних средстава у вези с предметном набавке и његовом сврхом, а који општи принципи се примјењују и поштују и у поступку правне заштите. Ова одредба, између осталог, захтијева да уговорни органи предузму све потребне мјере како би се осигурала правична и активна конкуренција међу потенцијалним добављачима, уз остваривање једнаког третмана, недискриминације и транспарентности.

Дакле, став Агенције је да се такса за издавање потврде о уредно извршеним уговорима не би требала наплаћивати из разлога што Закон о јавним набавкама не пружа основ за такво поступање и што би се таквим тражењем могли угрозити захтјеви основних принципа из члана 3. Закона.