НОВИ СТАВ АГЕНЦИЈЕ:
 
Економске и финансијске захтјеве из члана 47. Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: Закон) за кандидате/понуђаче уговорни орган може утврдити тамо гдје сматра да је то потребно, како би био сигуран да је понуђач, којем ће бити додјељен уговор, способан да реализује предмет уговора. У складу са чланом 44. Закона, захтјеви који се односе на економско и финансијско стање кандидата/понуђача, су минимални и морају бити повезани и пропорционални предмету уговора и не смију имати ограничавајући ефекат на конкуренцију.
 
Члан 47. Закона, у тачкама а) до д) наводи услове, као и доказе који се могу захтјевати, и исти се могу односити на одговарајућа писма издата од банака или других финансијских институција, гаранције за покриће осигурања од одговорности за реализацију уговора, пословне билансе или изводе из пословних биланса (не дуже од три године), те изјаву о укупном промету (не дуже од три године).
 
Уговорни орган у тендерској документацији прецизира коју референцу или референце кандидати, односно понуђачи требају осигурати и за који временски период, како би доказали своју економску и финансијску способност. Кандидати/понуђачи који не доставе захтјевану документацију или који исту доставе, али не испуњавају постављене услове, уговорни орган одбацује.
 
Детаљније, чланом 47. став (1) тачка а) Закона је прописано да уговорни орган у тендерској документацији може утврдити минималне услове у погледу економске и финансијске способности кандидата/понуђача путем одговарајућег документа који издаје банка или друга финансијска институција, а којим се доказује економско-финансијска способност у погледу чињеница које се могу доказати из докумената које издаје банка или друга финансијска институција у складу с позитивним прописима.
 
Прилог XII Дио I Директиве 24/2018 дефинише доказе који се могу захтјевати у погледу економске и финансијске способности привредних субјеката. Као један од могућих доказа наводе се и “одговарајући банкарски изводи”.
 
Дакле, члан 47. Закона је усклађен са Директивом и оставља могућност уговорним органима да утврде захтјеве за економско-финансијску способност на начин да понуђачи исту доказују одговарајућим документима које издаје банка или друга финансијска институција.
 
У том погледу, и у Босни и Херцеговини и у земљама чланицама ЕУ, се као један од услова поставља и услов који се тиче блокаде рачуна. Међутим, пракса у Босни и Херцеговини је ограничена само на постављање таквог услова и захтјевање доказа, док је у пракси у ЕУ такав услов детаљније разрађен. Тако нпр. у тендерским документацијама у Републици Хрватској се у том погледу наводи да „Привредни субјект мора доказати да му рачун у последњих 6 мјесеци није био блокиран више од 7 дана непрекидно, те не више од 15 дана укупно“.
 
Дакле, ради се о томе да је пракса у ЕУ показала да непрекидна блокада рачуна у трајању дужем од 7 дана, односно трајање блокаде рачуна од 15 дана укупно у раздобљу од 6 мјесеци може угрозити кандидатову/понуђачеву способност правовременог подмиривања свих обавеза које настају као резултат пословних процеса.
 
Сходно наведеном, не постоје сметње да се поменута пракса ЕУ примјењује и у поступцима јавних набавки у Босни и Херцеговини, те да „краћа“ блокада рачуна нема утицаја на економску и финансијску способност кандидата/понуђача.