Имајући у виду озбиљност посљедица у вези са примјеном члана 5. став (3) Закона о јавним набавкама „Службени гласник БИХ“, бр. 39/14 и 59/22) – у даљем тексту: Закон, упутним се чини дати сљедеће савјетодавно мишљење Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција):

Чланом 92. став (3) Закона утврђене су надлежности Агенције. Члан 5. став (3) Закона одређује да у случају да неку од дјелатности дефинираних у овом члану обавља више привредних друштава која нису обухваћена ст. (1) и (2) овог члана, Конкуренцијско вијеће Босне и Херцеговине, на захтјев Агенције, а по захтјеву односног уговорног органа, оцијенит ће да ли је релевантно тржиште за дату дјелатност отворено за конкуренцију. У случају да је одлуком Конкуренцијског вијећа Босне и Херцеговине то релевантно тржиште проглашено отвореним за конкуренцију, привредно друштво које обавља конкретну дјелатност није обавезно примјењивати овај закон за обављање те дјелатности. Из ове одреднице, а и из укупности одредбе члана 5. став (3) Закона, мишљења смо,  као да произилази да се проглашавање релевантног тржишта отвореним за конкуренцију, у складу са чланом 5. став (3) Закона, као посебног, а и касније донесеног закона, у односу на Закон о конкуренцији („Службени гласник БиХ“, бр. 48/05, 76/07 и 80/09) – у даљем тексту: ЗОК, треба вршити одлуком Конкуренцијског вијећа Босне и Херцеговине, а не мишљењем, као што је то случај. Наиме, да је законодавац сматрао да је за проглашавање релевантног тржишта отвореним за конкуренцију, у складу са чланом 5. став (3) Закона, довољан акт у рангу мишљења, то би, вјероватно, тако и било наведено. Међутим, законодавац је у Закону, у члану 5. став (3) навео да је за проглашавање релевантног тржишта отвореним за конкуренцију потребна одлука Конкуренцијског вијећа БИХ, а не мишљење. На овом трагу чини се да кореспондира и прва реченица члана 5. став (3) Закона у којој се наводи институт „захтјева“, у вези којег се (друга реченица) онда доноси „одлука“. Стога је врло оправдано да се о таквим захтјевима из члана 5. став (3) Закона одлучује одлуком, у складу са прописима о опћем управном поступку у БИХ (Закон о управном поступку БИХ), према којем су одлуке, као управни акти, које доносе органи управе Босне и Херцеговине и правне особе које имају јавна овлаштења у оквиру свог дјелокруга, а која примјењују правила управног поступка (чл.1.):  рјешење (чл.: од 193.-209б.) и закључак (чл.: 210.-212.). Уколико ЗОК, као раније донесен закон у односу на Закон, не садржава одредбу/одредбе да се о захтјеву из чланка 5. став (3) Закона, тј. проглашавању релевантног тржишта отвореним за конкуренцију, треба донијети одлука у смислу правила из Закона о управном поступку БИХ, а не мишљење, јер тако не налаже Закон (Закон налаже одлуку), онда се чини упутним да је требало да Конкуренцијско вијеће БИХ покрене иницијативу за одговарајуће измјене и допуне ЗОК и његово усаглашавање са чланом 5. став (3) Закона. Колико је видљиво ова надлежност за иницијативу је прописана чланом 25. став (1) тачка х) ЗОК, а све да би се могло законито и правилно примјенити своју надлежност из члана 5. став (3) Закона. Институт „одлуке“ који се наводи у члану 5. став (3) Закона чини се да није прописан без разлога, обзиром да таква одлука може произвести чињеницу изузимања од примјене Закона, а уколико се ради о одлуци једног органа какво је Конкуренцијско вијеће БИХ, донесеној у складу са Законом о управном поступку БИХ (према свему чини се да би се морало радити о рјешењу, којим се мериторно одлучује о захтјеву, а не о закључку којим се управља поступком), онда у вези такве одлуке мора постојати и прописан механизам правне заштите. Наведено у случају института „мишљења“ се чини да изостаје, те је став да то није била интенција члана 5. став (3) Закона, обзиром на озбиљност посљедица, односно могућност изузимања од примјене Закона. С тим у вези, наглашавамо да је чланом 5. став (3) Закона утврђено да Конкуренцијско вијеће БиХ доноси одлуку да ли је релевантно тржиште отворено за конкуренцију, а не мишљење, јер исто не може бити основ за изузеће од примјене Закона.