Члан 46. Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: Закон) прописује способност обављања професионалне дјелатности, при чему уговорни орган може захтијевати од кандидата/понуђача да докажу своју регистрацију у одговарајућим професионалним или другим регистрима земље у којој су регистровани или да обезбиједе посебну изјаву или потврду надлежног органа. Документи из овог члана признају се на територији Босне и Херцеговине без обзира на то који ниво власти их је издао. За испуњавање овог услова, понуђач директно доставља доказ о регистрацији, а уговорни орган може захтијевати оригинале или овјерене копије. Регистрација привредног субјекта је поступак код надлежног органа којим се добија одобрење за обављање дјелатности, а у БиХ се то доказује рјешењем о упису у судски регистар или изводом из судског регистра (за правна лица), односно рјешењем надлежног општинског органа (за физичка лица/предузетнике).

Надаље, члан 51. Закона регулише техничку и професионалну способност у поступку набавке радова. Тачка б) и ц) става (1) овог члана дефинишу могућност захтијевања доказа о образовним и професионалним квалификацијама те изјаву о ангажованом техничком особљу. Наглашавамо да уговорни орган по правилу не може захтијевати да поменута лица буду стално запослена код понуђача, јер их понуђач може ангажовати по другом основу (нпр. уговор о дјелу). Једини случај кад уговорни орган може захтијевати стални радни однос је ситуација када је одређеним материјалним законским прописом регулисано да понуђач за одређену врсту дјелатности мора имати стално запослено особље одређене струке. Као доказ се може захтијевати списак запослених лица овјерен од пореске управе, уговори о ангажовању или докази о квалификацијама (диплома, стручни испит). Квалификациони критеријуми служе за оцјену компетенције и поузданости понуђача, те морају бити детаљно разрађени у тендерској документацији, при чему је уговорни орган дужан да прецизно корелише захтјеве из члана 46. и 51. Закона са императивним одредбама материјалног прописа (нпр. Закон о грађењу).

У погледу групе понуђача, у складу са чланом 62. став (1) Закона и Упутством за припрему модела тендерске документације и понуда, уговорни орган приликом оцјене квалификационих услова узима у обзир економско и финансијско стање, те техничку и професионалну способност чланова групе. Чланови групе достављају један пакет доказа о испуњавању услова који се односе на економско и финансијско стање те техничку и професионалну способност, јер формирање група омогућава заједнички наступ ради реализације уговора. Довољно је да чланови групе збирно/кумулативно испуњавају ове критеријуме. Када би сваки члан групе морао појединачно испуњавати ове услове, изгубио би се смисао групе понуђача. Међутим, доказе о испуњавању услова у погледу личне способности, као и способности обављања професионалне дјелатности (члан 46.), доставља сваки члан групе кандидата/понуђача понаособ. Код набавки које подразумијевају више регистрованих дјелатности (нпр. грађење, водоинсталације и електрорадови), сваки члан групе доставља своју регистрацију за онај дио за који је регистрован. У случају набавке која подразумијева само једну дјелатност, сви чланови групе требало би да буду регистровани за ту дјелатност, јер уговорни орган задржава право да провјерава сваког члана групе у смислу његове регистрације.

Напосљетку, истичемо да из одредби члана 56. Закона јасно произилази да је за тумачење властите тендерске документације надлежан уговорни орган који ју је и сачинио, те Агенција није надлежна да врши тумачења појединачних тендерских документација. Систем јавних набавки у Босни и Херцеговини је високо децентрализован, те уговорни органи у поступцима набавки имају проактивну улогу, самостално припремају документацију и спроводе поступке, те сходно томе сносе искључиву одговорност за спроведене поступке и донесене одлуке.