Чланом 54. став (1) Закона о јавним набавкама БиХ (у даљем тексту: Закон) прописано је да техничке спецификације морају свим кандидатима/понуђачима омогућити једнак и недискриминишући приступ надметању. Надаље, члан 54. став (2) Закона прописује да се техничке спецификације, уз поштовање обавезних босанскохерцеговачких техничких правила, одређују позивањем на техничке спецификације и босанскохерцеговачке стандарде којима се преузимају европски стандарди, европска техничка одобрења, заједничке техничке спецификације, међународни стандарди, други технички референтни системи које су утемељили европски органи за стандардизацију или, ако они не постоје, на босанскохерцеговачке стандарде, босанскохерцеговачка техничка одобрења или босанскохерцеговачке техничке спецификације које се односе на пројектовање, обрачун и извођење радова те употребу производа, при чему се свака упута мора означити ријечима "или еквивалент". Такође, спецификације се могу одредити у облику изведбених или функционалних захтјева који могу укључивати еколошке елементе и елементе енергетске ефикасности или комбинацијом наведених метода.

Техничке спецификације представљају практично најзначајнији дио тендерске документације. То је заправо дио тендерске документације у којем уговорни орган детаљно описује оно што је предмет набавке, односно описује све своје потребе и захтјеве у вези са предметом набавке, при томе водећи рачуна да није угрозио конкуренцију међу потенцијалним добављачима. Дакле, добро припремљена техничка спецификација подразумијева да је уговорни орган јасно и прецизно описао оно што набавља, на начин да ће предмет набавке који буде понуђен у складу са техничком спецификацијом задовољити све потребе уговорног органа, а да при томе сви привредни субјекти који обављају дјелатност у подручју у које спада предмет набавке имају могућност да понуде тражени предмет набавке. Из наведеног разлога техничке спецификације морају се поставити објективно у односу на сваког потенцијалног добављача, што значи да оне ни у ком погледу не смију фаворизовати нити стављати у неповољан положај било ког привредног субјекта као такмичара за предвиђени уговор. Овакво фаворизовање или стављање у неповољан положај може произаћи управо из спецификација које имају захтјеве у складу са робом одређене израде (тачно одређена тежина, дужина, запремина, дебљина и сл.), чиме се сви други производи практично искључују из конкуренције. Да не би дошло до оваквог кршења основних начела јавних набавки, уговорни орган би увијек приликом описа робе која је предмет набавке требало да наводи нпр. тежину, дебљину, запремину, дужину робе и сл. у одређеном распону нпр. дужине од 5-10 цм, тежине 290-310 гр., запремине 55-65 литара или пак, ако већ наводе тачну дужину, тежину или запремину увијек навести + - 5 или 10 цм, гр., литара итд.

Ако се техничке спецификације одреде у складу са тачком а) став (2) члана 54. Закона, уговорни орган не смије понуду одбити с објашњењем да понуђена роба и услуге не одговарају спецификацијама које је он навео, ако понуђач одговарајућим средствима (технички досије, извјештај о извршеном тестирању од стране овлашћеног органа и други слични документи издати од надлежних институција) у својој понуди докаже да рјешења која је он у понуди предложио у једнакој мјери одговарају техничким спецификацијама на које се позива. Према наведеној одредби, наведени докази треба да буду садржани у понуди и накнадно достављање поменутих представљало би кршење цитиране одредбе. Овлашћени орган за оцјењивање усклађености у смислу овога члана је независна лабораторија, орган који ће извршити потврду усклађености, надзорни или други орган који учествује у поступку оцјењивања усклађености, који је од органа државне управе овлашћен да спроводи поступке оцјењивања усклађености према одговарајућим стандардима којима се преузимају европски стандарди. Уговорни орган ће прихватити сертификате које су издали овлашћени органи у другим државама, ако су издати у складу са међународним уговорима које је закључила Босна и Херцеговина.

Посебно скрећемо пажњу на ставове (9) и (10) члана 54. Закона који прописују да се, осим ако није оправдано предметом набавке, у техничкој спецификацији не смије упутити на одређеног произвођача, на поријекло или на посебан поступак, на марке, патенте, типове или одређено поријекло ако би се тиме погодовало или искључили одређени привредни субјекти или одређени производи. Такве напомене изузетно су допуштене ако се предмет набавке не може довољно прецизно и разумљиво описати, али се без изузетка морају означити додатком "или еквивалент". Непознавање предмета набавке не ослобађа уговорни орган обавезе дефинисања предмета набавке на стварно конкурентској основи. Ако се изузетно објави позив за одређени производ с додатком "или еквивалент", понуђач мора на за то предвиђеним празним мјестима навести податке о производу и типу одговарајућег производа који нуди те, ако се то тражи, и остале податке који се односе на тај производ. Критеријуми мјеродавни за оцјењивање еквивалентности наводе се у опису предмета набавке, а доказ о еквивалентности дужан је да обезбиједи понуђач.

Закључно, указујемо на чињеницу да навођење робне марке у тендерској документацији представља изузетак, а не правило, те је допуштено искључиво уз обавезни додатак клаузуле "или еквивалент". Наглашавамо да описи попут "боља функционалност, трајност и сигурност" носе висок ризик субјективне оцјене, што у поступку правне заштите може бити окарактерисано као фаворизовање уколико у тендерској документацији нису унапријед, прецизно и мјерљиво дефинисани параметри на основу којих се тај квалитет доказује. Напомињемо да је, у складу са чланом 56. Закона, уговорни орган искључиво одговоран за припрему и тумачење властите тендерске документације, као и за осигурање доказа да су постављени технички захтјеви објективно оправдани природом предмета набавке и да не ограничавају тржишну конкуренцију. Систем јавних набавки у Босни и Херцеговини је високо децентрализован, те уговорни органи имају проактивну улогу и сносе пуну одговорност за законитост спроведених поступака и одлука које доносе.