Да ли правно лице које се у поступку јавне набавке појављује као дио групе понуђача, може бити ангажовано од стране изабраног понуђача као подуговарач?
Чланом 72. став (2) Закона о јавним набавкама БиХ (у даљем тексту:Закон) дефинисано је да се уговор о јавној набавци...

Чланом 72. став (2) Закона о јавним набавкама БиХ (у даљем тексту:Закон) дефинисано је да се уговор о јавној набавци закључује се у складу са законима о облигационим односима у Босни и Херцеговини. Уговори који се додјељују у отвореном поступку, ограниченом поступку, преговарачком поступку са објавом или без објаве обавјештења, конкурсу за израду идејног рјешења или такмичарском дијалогу, изузев уговора из члана 21. став (1) тачка д) овог закона, не могу се закључити у периоду од 15 дана од дана када су понуђачи обавијештени о исходу поступка набавке. Дакле, након што се закључи уговор или оквирни споразум, уговорни орган поступа у складу са напријед наведеном одредбом Закона. 

Везано за подуговарање, чланом 73. став (3) Закона је прописано да понуђач којем је додијељен уговор неће склапати подуговор ни о једном битном дијелу уговора без претходног писменог одобрења уговорног органа. Елементи уговора који се подуговарају и идентитет подуговарача обавезно се саопћавају уговорном органу благовремено, прије склапања подуговора.

Уговорни орган може извршити провјеру квалификација подуговарача у складу с чланом 44.  Закона и обавијестити добављача о својој одлуци најкасније у року од 15 дана од дана пријема обавјештења о подизвођачу. У случају одбијања подуговарача, уговорни орган дужан је навести објективне разлоге одбијања. Дакле, након што уговор о јавној набавци буде закључен, приступа се подуговарању ако је исто било предвиђено у изабраној понуди. Наиме, уговорни оган задржава право да провјери подуговарача, уколико сматра да је то оправдано. Ту одлуку доноси на основу природе предмета набавке, односно сложености саме набавке. Што значи да је провјера подуговарача остављена на диспозицији уговорном органу, који на концу сноси посљедице и ризик уколико не провјери подуговарача.

Међутим, важно је истакнути да је такав услов уговорни ораган дужан и предвидјети тендерском документацијом. У супротном, уколико уговорни орган није тендерском документацијом предвидио провјеру квалификације подуговарача, у том случају није дозвољено вршити накнадно провјеру, јер је исто супротно опћим принципима Закона.

Исти принцип важи и за понуђача, уколико се понуђач у својој понуди изјасни да нема намјеру да подуговара дио уговора, онда уговорни орган има право да одбије подуговарање које понуђач затражи накнадно.

Надаље, чланом 3. став став (2) тачка е) алинеја 6) Упутства за припрему модела тендерске документације и понуда („Службени гласник БиХ, бр. 90/14 и 20/15) прописано је да тендерска документација између осталих података саџи одредбе које се односе на подуговарање, услови који се захтјевају за подуговарање.

Такође, чланом 9. став (4) наведеног Упутства прописано је да образац за понуду најмање садржи податке о подизвођачима, ако је могуће и/или податке о дијелу уговора о јавној набавци, ако се дио уговора о јавној набавци даје у подуговор. Дакле, из наведене одредбе Закона је видљиво, да уговорни орган не може забранити подуговарање, те понуђач (или у вашем случају група понуђача) у својој понуди наводи ако је то могуће податке о подуговарачима и/или податке о дијелу уговора о јавној набавци, који ће бити предмет подуговарања. 

Сходно наведеном, уговорни орган не може забранити подуговарање, како је Законом дефинисано. У случају када је потенцијални подуговарач био члан групе понуђача, чија је понуда била изабрана као најповољнија, али изађе из групе понуђача, због чега се уговор додјели другорангираном, може се радити о сумњи на колузију, те исто се може пријавити Конкуренцијском савјету БиХ.