Члан 2. став (1) тачка н) Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: Закон) дефинише оквирни споразум као споразум између једног или више уговорних органа и једног или више добављача, закључен у писаном облику, којим се дефинишу услови под којим се могу додјелити уговори током одређеног периода, у складу са предвиђеном цијеном и, гдје је могуће, предвиђеним количинама.

Дакле, оквирни споразум подразумијева писани споразум ограниченог трајања између једног или више уговорних органа и једног или више добављача, а његова сврха је утврђивање оквира за уговоре који ће се додјељивати у датом периоду у погледу цијене, а када је то примјерено, и у погледу предвиђеног обима или количине. Оквирни споразум није поступак јавне набавке, већ начин набавке, односно набавна техника.

Када је у питању оквирни споразум битно је нагласити да је исти ограничен одређеним параметрима, а то су вриједност, оквирна максимална количина и вријеме (период трајања). Наведени параметри су „оквири“ по чему је оквирни споразум и добио назив као такав. Први оквир који се потроши сматра се да је потрошен и оквирни споразум. Нпр. количина је потрошена прије него што је оквирни споразум временски истекао, те се оквирни споразум сматра потрошеним. Такође, оквирни споразум се сматра потрошеним и у случају да је временски истекао, без обзира што количина и/или вриједност нису искориштени. Уколико је уговорном органу и даље потребно оно што је било предметом потрошеног оквирног споразума, дужан је благовремено провести одговарајући поступак.

Према томе, оквирни споразум не дозвољава прекорачење предвиђених „оквира“, јер би у супротном оквирни споразум изгубио своју сврху. Наиме, оквирни споразум се закључује на основу понуђене цијене и других услова из тендерске документације и најуспјешније понуде, те се исто мора поштовати и приликом рализације оквирног споразума. Ово је посљедица укупног аранжмана система јавних набавки који се заснива на активној и правичној конкуренцији, једнаком третману и наравно транспарентности. 

Када проводи поступак јавне набаве с намјером закључивања оквирног споразума тада је уговорни орган обавезан у тендерској документацији (и обавјештењу о набавци) навести податак о периоду трајања оквирног споразума. 

Уколико је уговорни орган током трајања оквирног споразума уговорио, односно набавио робу, услуге или радове у количини/вриједности мањој од онога што је предвиђено оквирним споразумом, тада у периоду трајања, односно важења оквирног споразума, под условима одређенима оквирним споразумом, може склопити појединачни уговор о јавној набавци чије је извршење дуже од периода трајања самог оквирног споразума, с тим да и тај уговор, заједно са претходним уговорима, у збиру не смије прећи количину/вриједност из оквирног споразума.
 
Дакле, уговори који се засновани на оквирном споразуму могу се закључити искључиво прије истека рока на који је закључен оквирни споразум, али трајање таквих појединачних уговора не мора се подударати са трајањем тог оквирног споразума, већ њихово трајање, односно реализација може бити и дужа од периода трајања оквирног споразума. 

Међутим, такво нешто је дозвољено само под условима одређеним оквирним споразумом. Нпр. оквирним споразумом је дефинисано да је рок испоруке робе, пружања услуге или извођења радова мјесец дана од дана закључења појединачног уговора. У том случају нема сметњи да се за вријеме трајања оквирног споразума закључи појединачни уговор нпр. задњи дан трајања оквирног споразума гдје би појединачни уговор имао реализацију од мјесец дана. У супротном, произвољно одређивање трајања појединачног уговора није дозвољено.

Нпр. због карактера оквирног споразума често се дешава да се не потроши количина/вриједност оквирног споразума у периоду трајања. Закључивање појединачног уговора у периоду трајања оквирног споразума гдје би се појединачни уговор закључо са перидом трајања од нпр. још једне године након истека периода трајања оквирног споразума (или на износ неутрошених средстава), није дозвољено, јер би то било произвољно и не би било у складу са дефинисаним условима у закљученом оквирном споразуму (нити такво нешто може бити дефинисано у оквирном споразуму). Када би то било дозвољено, онда би се закључио само један оквирни споразум на већу вриједност и бесконачно закључивали појединачни уговори док се та вриједност не потроши. Систем јавних набавки би на тај начин био обесмишљен.