У ситуацији када план набавки није усвојен од стране оснивача или другог тијела које је надлежно за усвајање истог, уговорни орган је онемогућен да обавља своју дјелатност због које је основан. Тако да у случају када није извршено правовремено именовање Управног одбора од стране оснивача, а који је надлежан за усвајање плана набавки, посљедице трпи уговорни орган. У таквим случајевима уговорни орган се мора обратити хитно оснивачу и упозорити на могуће посљедице, односно предузети све радње у складу са прописима на темељу којих је основан, у циљу рјешавања ситуације. 

Такођер је битно истаћи да је Закон о јавним набавкама, заједно са подзаконским актима који уређују област јавних набавки, системски закон који треба да успостави ефикасан и транспарентан систем трошења јавних средстава, али у оквиру постојећег правног система, а не издвојено од других закона и прописа који уређују одређену област.

Наиме, системски посматрано, активност јавне набавке, поред осталог, изворно карактерише и ефикасност поступања. У том смислу, уговорни органи, њихови оснивачи и сви они који доносе одговарајуће одлуке, морају подузети све неопходне кораке и активности у ефикасном доношењу одлука, буџета, планова, именовања руководиоца, чланова управних, надзорних или других органа, те благовременог покретања поступка јавних набавки, као и свих других претпоставки за несметано функционисање.

Недопустива је свака неоправдана/несврсисходна имобилизација набавке (не само поступка јавне набавке, већ и фаза које претходе и слиједе поступку јавне набавке), јер иза тога стоји потенцијално онемогућавање нормалног функционисања уговорног органа, односно угрожавање његовог неометаног вршења повјерене му јавне функције.