Како се у посљедње вријеме у пракси проблематизовало питање примјене члана 2. става (1) тачка л) Закона о јавним набавкама који се односи на неприхватљиву понуду, у даљем тексту, ради једнообразности поступања, објављујемо став Агенције за јавне набавке БиХ о овом питању, како слиједи:
Чланом 3. став (1) Правилника о условима и начину кориштења е-Аукције (у даљем тексту: Правилник) је прописано да прије заказивања е-Аукције уговорни орган у систем е-Набавке уноси све прихватљиве понуде.
Надаље, члан 2. став (1) тачка л) Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: Закон) прописује:
„Понуда је документ који подноси понуђач, при чему нуди испоруку робе, пружање услуге или извођење радова, под условима које одређује уговорни орган у тендерској документацији.Понуда може бити:
1) прихватљива - коју је поднио понуђач који није био искључен у складу са чланом 45. овог закона и који испуњава критеријуме за избор најповољније понуде, те чија је понуда у складу са техничким спецификацијама без да је неправилна или неприхватљива;
2) неприхватљива - чија цијена премашује планирана односно осигурана новчана средства уговорног органа за набавку или понуда понуђача који не испуњава критеријуме за квалификацију привредног субјекта;
3) неправилна - која није у складу са тендерском документацијом или је примљена ван рока за достављање понуда или постоје докази о тајном споразуму или корупцији или није резултат тржишне конкуренције или је уговорни орган утврдио да је цијена понуде изузетно ниска.“
Понуда је документ који припрема понуђач у поступку јавне набавке, у којем нуди робе или услуге или радове и којим доказује да испуњава све услове у погледу квалификованости, као и захтјеве из техничке спецификације које је уговорни орган дефинисао у тендерској документацији. Понуда може бити: прихватљива, неприхватљива и неправилна.
Прихватљивим понудама се сматрају понуде које у потпуности испуњавају услове које је у тендерској документацији поставио уговорни орган, како у погледу доказивања квалификованости, тако и у погледу испуњавања захтјева из техничких спецификација, као саставног дијела тендерске документације. Да би понуда била прихватљива мора испуњавати све захтјеве дефинисане тендерском документацијом, како у погледу квалификованости понуђача, тако и у погледу захтјева везано за предмет јавне набавке. Уколико су захтјеви из тендерске документације супротни Закону и/или подзаконским актима, понуђач/кандидат има право изјавити жалбу на тендерску документацију.
Неприхватљива понуда је понуда коју је поднио понуђач која не испуњава захтјеве у погледу квалификованости, односно не испуњава квалификацијске услове дефинисане тендерском документацијом.
Такође се неприхватљивом понудом сматра и понуда чија цијена прелази планирана, односно осигурана новчана средства уговорног органа за набавку. У отвореном поступку јавне набавке и конкурентском захтјеву за достављање понуда, неприхватљивост понуде се цијени током поступка, а у случају да је предвиђена е-аукција, неприхватљивост се цијени прије заказивања е-аукције.
У вишефазним поступцима (ограничени поступак, преговарачки поступак са објавом обавјештења, преговарачки поступак без објаве обавјештења и такмичарски дијалог) неприхватљивост понуде у погледу испуњавања услова квалификованости се цијени у фази претквалификације. Међутим, неприхватљивост понуде чија цијена прелази планирана, односно осигурана новчана средства уговорног органа за набавку се цијени у наредној фази поступка јавне набавке.
Процјењивање вриједности јавне набавке прописује члан 15. Закона како слиједи:
(1) Уговорни орган заснива рачунање процијењене вриједности уговора о јавној набавци на укупноме износу који ће платити, без пореза на додатну вриједност (ПДВ).
(2) Одређивање процијењене вриједности јавне набавке обавља се на сљедећи начин:
а) процијењена вриједност набавке роба, услуга или радова једнака је новчаном износу које уговорни орган плаћа, без обрачунатог пореза на додатну вриједност. Приликом израчуна процијењене вриједности уговора о радовима, у обзир се узимају трошкови радова и укупна процијењена вриједност свих роба или услуга које уговорни органи стављају на располагање извођачу радова, под условом да су оне потребне за извођење радова;
б) процијењену вриједност роба, услуга или радова чини њихова процијењена тржишна вриједност у вријеме објаве обавјештења о јавној набавци или у случајевима када такво обавјештење није потребно, а у тренутку када уговорни орган започиње поступак јавне набавке;
ц) у одређивање процијењене вриједности јавне набавке роба, услуга или радова уговорни орган дужан је укључити све елементе цијене коју плаћа за набавку те робе, услуге или радова;
д) ако је јавна набавка роба, услуга или радова подјељена у неколико лотова, процијењену вриједност чини збир свих таквих лотова и она се користи за одређивање вриједносног разреда те набавке;
е) при одређивању процијењене вриједности оквирног споразума уговорно орган узеће у обзир максималну процијењену вриједност, без обрачунатог пореза на додатну вриједност, свих предвиђених уговора за цијело раздобље трајања оквирног споразума.
(3) Код уговора о јавној набавци робе чији је предмет leasing, закуп најам или куповина на рате, вриједност која се узима као основа за израчун процијењене вриједности уговора је сљедећа:
а) у случају уговора о јавној набавци на одређени рок, ако је рок краћи од 12 мјесеци или је 12 мјесеци - укупна процијењена вриједност за уговор, или ако је рок уговора дужи од 12 мјесеци - укупна вриједност, укључујући процијењену преосталу вриједност;
б) у случају уговора о јавној набавци без одређених рокова или у којима се рокови не могу утврдити - мјесечна вриједност помножена с 48.
(4) У случају уговора о јавној набавци роба или услуга који су по природи редовни или који се намјеравају обновити у оквиру датог времена, калкулација процијењене вриједности уговора биће израчуната на основи сљедећег:
а) или укупне стварне вриједности узастопних уговора исте врсте који су додјељени током претходних 12 мјесеци или, ако је могуће, током финансијске године како би се узеле у обзир измјене у износу или вриједности које би се могле појавити током 12 мјесеци након закључивања основног уговора;
б) или укупне процијењене вриједности узастопних уговора додјељених током 12 мјесеци који су усљедили након прве испоруке, или током финансијске године ако је то дуже од 12 мјесеци.
(5) У случају уговора о јавној набавци услуга, вриједност коју треба узети као основу за израчун процијењене вриједности уговора ће, ако је потребно, бити процијењена како сљеди:
а) за сљедеће врсте услуга:
1) услуге осигурања: плаћање премија и други облици плаћања,
2) банкарство и друге финансијске услуге: накнаде, провизије, камате и други облици плаћања,
3) уговори о изради идејног рјешења: исплата накнада, провизија и други облици плаћања;
б) за уговоре о услугама, при чему није назначена укупна цијена:
1) у случају уговора с одређеним роком, ако је рок једнак или краћи од 48 мјесеци: укупна вриједност за њихов пуни рок,
2) у случају уговора без одређеног рока или с роком дужим од 48 мјесеци: мјесечна вриједност помножена с 48.
Надаље, члан 17. став (2) тачка х) Закона прописује да је процијењена вриједност набавке обавезан податак сваке поједине јавне набавке обухваћене планом набавки, а такође члан 53. Закона који регулише неопходне информације тендерске документације ставом (3) тачка с) прописује да тендерска документација садржи минимално, између осталог, процијењену вриједност јавне набавке.
У случају разлике између процијењених вриједности набавке у плану набавке и тендерској документацији, поставља се питање, да ли је обавезна процијењена вриједност набавке која је наведена у плану набавки или она која је наведена у тендерској документацији? У случају да постоји разлика између двије процијењене вриједности, што није немогућа ситуација, сматрамо да је релевантан податак о процијењеној вриједности јавне набавке како је наведено у тендерској документацији.