Како је у пракси уочено да кандидати/понуђачи из Босне и Херцеговине, у вези са чланом 45. став (2) тачка а) Закона о јавним набавкама („Службени гласник БИХ“, бр. 39/14 и 59/22) – у даљем тексту: Закон, достављају два увјерења: 1. увјерење Суда БИХ у којем је наведено да се односи на сва кривична ђела из члана 45. став (1) тачка а) Закона и 2. увјерење суда према сједишту кандидата/понуђача (нпр. опћински или основни суд) у којем је нпр. наведено да се пред тим судом за правно лице не води кривични поступак, нити је изречена правоснажна пресуда којом је осуђено за кривично ђело преваре, те да о другим чињеницама из члана 45. став (2) тачка а) Закона, а која се односе на кривична ђела организованог криминала, корупцију и прање новца тај суд не води службену евиденцију, било је потребно заузети/објавити овај начелни став.
Чланом 45. став (1) тачка а) Закона дефинисано је да „Уговорни орган, изузев у случајевима из члана 21. став (1) тачка д) и члана 22. став (1) тачка д) овог закона, дужан је одбацити захтјев за учешће или понуду ако:
а) је кандидат/понуђач у кривичном поступку осуђен правоснажном пресудом за кривична ђела организираног криминала, корупцију, превару или прање новца, у складу с важећим прописима у Босни и Херцеговини или земљи у којој је регистриран;“.
Чланом 45. став (4) Закона дефинисано је да „Кандидат/понуђач у сврху доказа о испуњавању услова из става (1) овог члана дужан је доставити изјаву овјерену код надлежног органа, у форми и на начин који прописује Агенција поџаконским актом.“
Чланом 45. став (2) тачка а) Закона дефинисано је да „Кандидат/понуђач којем буде додијељен уговор обавезан је доставити сљедеће документе којима ће потврдити да се случајеви наведени у ставу (1) овог члана не односе на њега:
а) увјерење надлежног суда којим доказује да у кривичном поступку није изречена правоснажна пресуда којом је осуђен за кривично ђело учешћа у криминалној организацији, за корупцију, превару или прање новца;“.
Чланом 72. став (3) тачка а) Закона дефинисано је да „Уговорни орган доставља приједлог уговора оном понуђачу чија је понуда по ранг- листи одмах након понуде најуспјешнијег понуђача, у случају да најуспјешнији понуђач:
а) пропусти доставити оригинале или овјерене копије документације из чл. 45. и 47. овог закона, не старије од три мјесеца од дана достављања понуде или захтјева за учешће, у року који одреди уговорни орган;“.
Како се у пракси било јавило питање надлежности суда који издаје напријед наведено увјерење из члана 45. став (2) тачка а) Закона, односно да ли га издаје Суд БиХ или могу и други судови у Босни и Херцеговини, Агенција за јавне набавке се обратила Суду БиХ актом бр: 01-02-1-1083-3/19 од 14.05.2019. године са питањем: "Да ли је за испуњење овог услова из члана 45. став (1) тачка а) Закона, а у вези са ставом (2) тачком а) исте одредбе Закона, неопходно да потенцијални кандидат/понуђач кумулативно достави потврду Суда БиХ и потврду суда према сједишту правног лица односно кандидата/понуђача?".
Суд БиХ је својим актом од 21.05.2019. године, обавијестио Агенцију да је у циљу уредности понуда, а према члану 45. став (1) тачка а), у вези са ставом (2) тачка а) истог члана Закона, неопходно да сваки кандидат/понуђач кумулативно достави потврду Суда БиХ и потврду суда према сједишту правног лица, односно кандидата/понуђача, из разлога што није дефинисан Јединствени регистар на нивоу Босне и Херцеговине, у који би се уписивале правоснажне пресуде за осуђене за кривична ђела организованог криминала, корупције, преваре и прања новца.
С тим у вези, неопходно је да уговорни орган у тендерској документацији пропише обавезу за кандидате/понуђаче да, у смислу одредби члана 45. став (1) тачка а), у вези са ставом (2) тачка а) исте одредбе Закона, доставе увјерење и Суда БиХ и суда према сједишту правног лица, односно кандидата/понуђача.
Дакле, кандидат/понуђач из Босне и Херцеговине је дужан да везано за примјену члана 45. став (2) тачка а) Закона достави:
1. увјерење издато од стране Суда БиХ и
2. увјерење издато од стране суда надлежног према сједишту кандидата/понуђача,
из којих увјерења је, када се иста заједнички и збирно посматрају, видљиво да се односе на сва кривична ђела из члана 45. став (1) тачка а) Закона и којим увјерењима се, када се иста заједнички и збирно посматрају, потврђује да кандидату/понуђачу из Босне и Херцеговине у кривичном поступку није изречена правоснажна пресуда којом је осуђен за кривично ђело учешћа у криминалној организацији, за корупцију, превару или прање новца.
Ово би у пракси значило да је прихватљиво да кандидат/понуђач из Босне и Херцеговине достави два увјерења: 1. увјерење Суда БИХ у којем је наведено да се односи на сва кривична ђела из члана 45. став (1) тачка а) Закона и 2. увјерење суда према сједишту кандидата/понуђача (нпр. опћински или основни суд) у којем је нпр. наведено да се пред тим судом за правно лице не води кривични поступак, нити је изречена правоснажна пресуда којом је осуђено за кривично ђело преваре, те да о другим чињеницама из члана 45. став (2) тачка а) Закона, а која се односе на кривична ђела организованог криминала, корупцију и прање новца тај суд не води службену евиденцију, обзиром да када се ова два увјерења заједнички и збирно посматрају, из истих је видљиво да кандидату/понуђачу из Босне и Херцеговине у кривичном поступку није изречена правоснажна пресуда којом је осуђен за кривично ђело учешћа у криминалној организацији, за корупцију, превару или прање новца, а у складу са чланом 45. став (2) тачка а) Закона.